Putevima rimskih careva

Mislim da bi bio greh da ovo pisanije o Rimu ne završim našim poslednjim danom boravka u “večnom gradu”, pošto nije bio ništa manje uzbudljiv nego prethodni, iako smo imali najmanje vremena. Kako je naš let nazad za Sofiju bio u 15:30, mislili smo da ipak ima vremena za posetu nekim crkvama koje su nam bile na listi, a koje svojim značajem zaslužuju da budu i posećene i spomenute ovde. Za poslednji dan posete odabrali smo jednu od 4 najznačajnije crkve u Rimu, crkvu Svete Marije Velike (Santa Maria Maggiore), zatim obližnju crkvu Svete Prasede (Santa Prassede), a u poslednji čas smo rešili da dodamo i crkvu koju smo želeli da obiđemo još prvog dana obilaska, ali smo nekim čudom kružili oko nje sa tri pogrešne strane gde nije bio ulaz, a to je znamenita bazilika Svetog Klimenta (Basilica San Clemente). Delovalo nam je da je sve to dostižno, pošto su prve dve crkve bile u blizini stanice Termini, koja je metroom bila na 10 minuta od nas, a San Klemente je bio u blizini Laterana, koji je na 5 minuta metroom od nas.

Bazilika Santa Maria Maggiore

Uzeli smo kartu za metro koja važi 100 minuta, ali ono što nam je promaklo je to što je moguće samo jedno očitavanje i ulazak u metro, pa je ona praktično mogla biti iskorišćena samo u jednom pravcu. Veoma brzo smo bili na stanici Termini, koja je najznačajnija tačka u gradu za sve putnike koji dolaze u Rim, pošto bilo da dolazite vozom, bilo avionom u grad, najčešće bi trebalo da dođete do ovog mesta. Mi smo to zahvaljujući Klaudiji zaobišli, pa nam je ovo bio prvi kontakt sa Terminijem. Lako smo uz pomoć navigacije (hvala onom ko je izmislio) našli baziliku Santa Maria Maggiore, a na trgu iza nje su bili u Rimu nezaobilazni prodavci selfi štapova i sličnih spravica, koji na svako vaše trzanje za džep  i uzimanje mobilnog telefona reaguju prilaskom i nuđenjem svojih proizvoda. Verovatno smo ih preko stotinu puta odbili tokom ovog našeg boravka. Kada smo došli na trg ispred crkve, ponovo nas je dočekala nezaobilazna koreografija na najvažnijim tačkama u Rimu: čekanje u redu za prolazak kroz skener i naoružana “ezerćita” sa maskirnim uniformama. Takođe, Velšani, kojih je iz nekog meni nepoznatog razloga tih dana grad bio prepun, čekali su u dresovima svoje reprezentacije da uđu u crkvu.

16508009_10211706000274742_6171353379804796784_n

Bazilika Svete Marije Velike (Santa Maria Maggiore) je jedna od četiri tzv. papske bazilike u Rimu. Nalazi se na brežuljku Eskvilinu. Prema legendi, nastaje u drugoj polovini IV veka, kada se papi Liberiju u snu ukazala Bogorodica. Te noći se po predanju desilo čudo, da u avgustu padne sneg i obeleži granice temelja hrama. Zbog ovoga je u početku nazivana Sveta Marija na Snegu. Ipak, prema arheološkim istraživanjima, ova crkva potiče iz V veka i vremena pape Siksta III, kada je nakon sabora u Efesu (431) kult Device Marije kao Bogorodice postao izuzetno jak. Najveća je od 26 crkava u Rimu koje su posvećene Bogorodici, sa najvišim tornjem u Rimu (75 m). U njoj su sahranjene značajne ličnosti poput Svetog Jeronima, prvog prevodioca Biblije na latinski jezik; zatim pape Honorija III koji je poslao kraljevsku krunu Stefanu Prvovečanom; Đan Lorenca Berninija, čuvenog vajara i arhitekte; Poline Bonaparte, sestre Napoleona Bonaparte i dr.

This slideshow requires JavaScript.

Crkva Santa Prassede

Par desetina metara od bazilike Svete Marije Velike nalazi se crkva Svete Prasede. Ova za rimske uslove mala crkva je posvećena ranohrišćanskoj svetiteljki i mučenici, Svetoj Prasedi, čiji je otac Pudente bio rimski senator i učenik apostola Pavla. Crkvu je podigao papa Paskal I u IX veku, a sama crkva se odlikuje veoma vrednim vizantijskim mozaicima, koji pogotovo dolaze do izražaja u kapeli posvećenoj Sv. Zenonu. Kako naše epske pesme kažu, “Latini su stare varalice”, pa ako želite da na miru uživate u lepoti ove kapele i fotografišete je na miru, ispred nje postoji automat u koji se ubacuje 1€ i onda osvetljenje u njoj radi narednih 5 minuta.

This slideshow requires JavaScript.

Bazilika Svetog Klimenta (Basilica San Clemente)

Plan nam je bio da se metroom odbacimo sa metro stanice Termini ili do stanice Koloseum (plava linija) ili do stanice San Đovani (crvena linija) i da tako sebi ubrzamo put do ove crkve. Međutim, pogrešno smo razumeli važenje karte od 100 minuta, a kako nam se baš nije razbijao papirni novac u kovanice, rešili smo da pešaka što možemo brže odemo do ove značajne bazilike. Navigacija nam je ponovo mnogo pomogla i za nekih petnaestak minuta brzog hoda smo stigli u ovu srednjevekovnu crkvu. Neko bi rekao: “Koji vam je motiv i zbog čega rizikujete kašnjenje na avion?” U ovoj crkvi je sahranjen otac slovenske pismenosti, Sveti Ćirilo, koji je i umro u Rimu nakon što je sa Metodijem pozvan pred papu da brani svoju misiju u Velikomoravskoj kneževini. Mi kao istoričari smo iz pijeteta prema slovenskom apostolu rešili da udenemo i ovu crkvu u svoj plan i nađemo vreme. Međutim, kada smo stigli, u crkvi se služila misa i nije moglo da se slobodno šeta po njoj, a i u crkvi je bilo zabranjeno fotografisanje. U delove gde su arheološki ostaci u kripti, pošto ova crkva potiče iz IV veka, moglo je da se uđe tek nakon završetka mise, od 12:30, a to je već dosta probijalo naš plan. Video sam ploču posvećenu Svetom Ćirilu i njegovoj misiji i to mi je bilo sasvim dovoljno da napuni srce.

basilica-di-san-clemente
Grob Svetog Ćirila (preuzeto sa TripAdvisor)

Povratak u Sofiju

Uspeli smo da na vreme stignemo u stan, a Klaudiju nismo zatekli, tako da smo se oprostili samo od Maje, vernog psa, a ključeve smo ostavili u sandučetu, upakovane u kovertu koju smo uzeli tokom mise u bazilici Svetog Klimenta. Ispešačili smo do železničke stanice Roma Tuscolana. Otišao sam da uzmem karte, računajući da biletarnica radi, ali pošto je bila nedelja nije radila i karta je mogla da se kupi samo na automatu i to uz pomoć kartice. Dok sam se snašao da je kupim, voz je otišao, a sledeći je stizao tek za pola sata. Nismo proverili red vožnje unapred, računajući da idu na 15 minuta, ali smo pogrešili jer smo prenebregli činjenicu da je nedelja. Veoma bitna stvar koju tu nismo uradili, a koja je mogla da nam izbije 400€, je ta što nismo očitali karte na validatoru koji je stajao negde na stanici. Računali smo da postoji u vozu i da ćemo tamo moći da ih validiramo. Vrhunac straha bio je onda kada je 2 stanice pre aerodroma Fjumićino ušla kondukterka i krenula da proverava karte. Naša luda sreća je bila što je naš deo vagona zaobišla i otišla na sprat (vozovi su inače na sprat). Dakle, obavezno potražite validator i očitajte voznu kartu, kazna je 200€. Na aerodrom smo stigli oko 14:20 i tu je krenula trka s vremenom. Napominjem vam da je Fjumićino ogroman aerodrom i da dobro planirate vreme kad dolazite na njega. Iako smo mi poletali sa terminala 2, koji je najmanji na aerodromu, kroz hodnike aerodroma smo skoro pa trčali narednih 30-35 minuta. Prema našoj slobodnoj proceni, prepešačili smo unutar aerodroma između 2 i 3 kilometra. Ipak, stigli smo na vreme, pa čak i čekali na ukrcavanje. Let nazad je bio prijatan, trajao je ponovo oko sat i po vremena, a ovog puta sam mogao da slikam jer sam sedeo pored prozora.

This slideshow requires JavaScript.

Po sletanju u Sofiju, sve smo prošli za najviše 15 minuta jer osim našeg leta nije bilo nigde nikog. Uhvatili smo autobus  84 do centra grada, prešli na metro i došli na naše odredište u Sofiji, Elegance Hostel u ulici Braća Miladinovi, u samom centru grada. Soba nam je bila dvokrevetna, lepa, čista i prostrana, a koštala je 11,5€ po osobi. Gazda je odlično razumeo srpski, a tu je bio i momak iz Niša osim nas u hostelu, pa smo se fino ispričali. Kako smo bili veoma gladni od jurnjave tog dana, potražili smo mesto u Sofiji gde bi se nešto ukusno moglo pojesti. Zaputili smo se u sofijsku Knez Mihajlovu, bulevar Vitoša, i posle malo razgledanja odlučili da uđemo u restoran pomalo neobičnog imena, Štastliveca. Iskreno, nakon italijanskih pasti bio sam željan dobrog mesa, kao i svaki Balkanac, pa smo poručili mešano meso, šopsku salatu i hleb uz par pića. Sve je bilo izuzetno ukusno i koštalo nas je po 12,5€. Balkane moj!

Po povratku u hostel smo rešili da za svaki slučaj proverimo kojim prevozom i kada treba da se vratimo ujutru za Niš. Sajt naše železnice je pokazivao da je polazak voza iz Sofije u 9:40, uz napomenu da voz ne saobraća na deonici Dimitrovgrad – Niš, što nam je bilo malo sumnjivo. Proverio sam sajt bugarskih železnica i tog polaska uopšte nije bilo. Kako smo bili u Bugarskoj, logičnije mi je bilo da se vladam po njihovim informacijama. Odlučili smo da hvatamo bus ujutru u 7:30. Karta je koštala 24 leva (12€) i posle malo više od 3 sata vožnje nekadašnjim rimskim putem Via militaris smo ponovo bili u Nišu, zatvorivši ovaj krug obilaska antičkih gradova.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s