Najmanja zemlja na svetu

Naš četvrti dan u Rimu, ujedno i četvrti dan februara, bio je rezervisan za posetu najmanjoj državi na svetu, koja se prostire na svega 44 hektara površine. Naravno, reč je o Vatikanu. Iako je površinski najmanja zemlja na svetu, opšte je poznato da njen značaj izrazito nadmašuje njenu površinu. Šta god mislili u Srbiji o Vatikanu, bez obzira na to šta lično mislim o rimokatoličkoj crkvi i njenom delovanju kroz istoriju, ne mogu a da ne gajim poštovanje prema tom parčetu zemljine kugle. Nigde kao ovde na tako malom prostoru nije skoncentrisana tolika moć. Još jedna stvar za poštovanje je što je Vatikan jedna od retkih država zapadnog sveta koja još uvek nije priznala tzv. Republiku Kosovo. Takođe, papa Frančesko je gotivan lik, sa nekim normalnim stavovima za razliku od brojnih njegovih prethodnika, a i čovek je Argentinac koji voli fudbal. Sasvim dovoljan razlog da se Vatikan poseti i ispoštuje.

Nismo bili baš najvredniji tog dana što se ustajanja tiče, umesto da se na trgu Svetog Petra nacrtamo u 9:00, došli smo tek u 11:30. Od stana smo metroom došli do stanice Otavijano, a odatle pešaka ka jednom od najpoznatijih trgova na svetu. Kada smo pristigli na trg, osmotrili smo kakva je situacija i ona u tom trenutku nije delovala nimalo ružičasto. Imali smo toliko stavki za taj dan, a prva stvar sa kojom smo morali da se suočimo bilo je stajanje na začelju reda koji se formirao za ulazak u baziliku Svetog Petra. Opasnost od terorizma je ozbiljno shvaćena u Rimu i na svakom koraku se nalazi “eserćita” naoružana automatima, a na ulasku u svako iole važnije mesto u Rimu stoji kontrola sa skenerima poput onih na aerodromima. Nije da tako nešto nisam doživeo letos u Rusiji, ali mi ovo deluje još radikalnije. Pre stajanja u red smo rešili da okinemo nekoliko fotografija s trga, pošto nas je čekanje svakako čekalo. Iako je red počinjao na drugom kraju trga, sve je prošlo iznenađujuće brzo, pošto smo red dug bar 200 metara prešli za pola sata, ali se kod skenera stvorilo začepljenje, pa smo od momenta kad smo stali u red do trenutka kad smo kupili kartu za ulazak na kupolu potrošili samo sat vremena.

This slideshow requires JavaScript.

Trg Svetog Petra (Piazza San Pietro)

Trg Svetog Petra dizajnirao je i sagradio jedan od najboljih italijanskih arhitekata u istoriji, Đan Lorenco Bernini, između 1655-1667. godine, za vreme pontifikata pape Aleksandra VII. Sam trg se sastoji iz dva dela: jedan je trapezoidnog, a drugi elipsastog oblika. Ovaj elipsasti deo je mnogo poznatiji i uočljiviji, a opasan je sa četiri reda kolonada, napravljenih tako da čine optičku varku kako postoji samo jedan. Ovaj oblik trga je prema Berninijevim rečima trebalo da “majčinski dočeka sve katolike, potvrđujući njihovu veru; jeretike, da ih ponovo spoji sa Crkvom; i nevernike, osvetljavajući im pravu veru”. Širina trga je 320 metara, dok je dužina 240, a kolonade čini ukupno 284 stuba. U sredini trga nalazi se egipatski obelisk iz vremena Ramzesa II koji je u Rim doneo car Kaligula.

This slideshow requires JavaScript.

Kupola bazilike Svetog Petra

S obzirom na to da kiša samo što nije krenula, izabrali smo da prvo vidimo kakav je pogled na Večni grad sa kupole koju smo viđali gdegod da smo šetali po Rimu. Pred nama su bile dve opcije: da se popnemo celom dužinom pešaka (551 stepenik), što je koštalo 6€, ili da iskoristimo lift koji bi nam skratio put za nekih 230 stepenika, što bi koštalo 8€. Izabrali smo ovu drugu varijantu, što je bilo pametnije. Ko je klaustrofobičan, za njega penjanje možda nije najbolji izbor, ali je pogled na Rim fascinantan i vredi svakog napora. Uostalom, procenite i sami.

This slideshow requires JavaScript.

Crkva Svetog Petra u Rimu (Basilica di San Pietro)

Veoma je teško uopšte i započeti priču o ovoj crkvi, u njoj se pisala istorija čovečanstva i ona predstavlja sama za sebe istoriju. Reč je o najvećoj bazilici u Vatikanu i doskora o najvećoj hrišćanskoj crkvi na svetu. Ona je jedno od najsvetijih mesta u hrišćanstvu, pogotovo u rimokatoličkom svetu. Iako je najveća crkva u Rimu i Evropi, ona nije i saborna crkva, tj. katedrala, pošto ta čast pripada bazilici Sv. Jovana u Lateranu. Crkva Svetog Petra leži na mestu gde je, prema tradiciji, apostol Petar, prvi episkop grada Rima razapet na krst i sahranjen. Grob Svetog Petra nalazi se ispod glavnog oltara. Crkvu je ovde prvobitno izgradio rimski car Konstantin, koji zbog svog značaja nosi titulu sveca, 324. godine. Vremenom je ta njegova crkva postala zapuštena i u XVI veku dolazi do izgradnje nove bazilike u čijoj izgradnji učestvuju velika imena poput Mikelanđela, Berninija i Bramantea. Kupolu ove crkve, koja se vidi iz skoro čitavog Rima, izradio je čuveni Mikelanđelo Buonaroti. Visina hrama sa kupolom iznosi 120 metara, a sama kupola ima prečnik od 42,3 metra, poput Panteona. Velika fasada ove crkve je 116 metara široka, a visoka je 53 metra. Sama unutrašnjost crkve ima površinu od 23.000 m2, a može da primi oko 60.000 ljudi. Doskora je držala titulu najveće crkve na svetu, ali je bazilika u Jamasukrou, prestonici Obale Slonovače, preuzela primat. Unutar crkve nalaze se statue osnivača monaških redova, kao i grobovi nekoliko rimskih papa. Posebno se ističe Berninijev baldahin koji prekriva papski oltar i mošti Svetog Petra. Visok je 30 metara, izrađen od tamne bronze, a za njegovu izradu je utrošeno 927 tona ovog materijala.

Poželeo sam u jednom trenutku da se papa Frančesko pojavi odnekud s carskom krunom i stavi mi je na glavu, sasvim spontano i slučajno, kao što to obično biva, kao papa Lav III Karlu Velikom tokom Božićne liturgije 800. godine. Ipak, moji pusti snovi ostali su neostvareni pošto je Horhe Mario Bergoljo imao verovatno preča posla prateći šta je uradio San Lorenco u prošlom kolu.

This slideshow requires JavaScript.

P.S. Ako me ikada proglase za “personu non grata” u Vatikanu, to će biti zbog ovog performansa u najznačajnijoj katoličkoj crkvi na svetu. Baš me briga, biću specijalni gost kod Baje Malog Knindže na koncertu. 🙂

ŠOKANTNO! Srbin provocirao rimskog papu! (VIDEO)

Vatikanski muzeji (Musei Vaticani)

Zamalo da ovde napravimo kardinalnu grešku. Prema informacijama koje smo pred putovanje prikupili preko interneta, jedan od naših glavnih ciljeva tokom ovog dana, Sikstinska kapela nam se zatvorio ispred nosa. Svakako da bi bila neopisiva šteta da se poseti Rim, a da se ne vidi Mikelanđelovo životno delo. Dok smo kretali sa trga ka Vatikanskim muzejima, ugledali smo info pult gde su se prodavale nekakve karte za Vatikanske muzeje i Sikstinsku kapelu. Upitao sam ljubaznu službenicu da li kapela još uvek radi, na šta mi je ona odgovorila da radi do 16:30, a u tom trenutku je bilo 14:30. Ponudila mi je nekakvu ulaznicu uz pratnju njihovog vodiča, što je koštalo 38€ po osobi i bilo znatno više od 16€ koliko inače košta karta za Vatikanske muzeje i Sikstinsku kapelu. Srećom, odigrali smo na blef iako smo bili u cajtnotu i uputili se ka muzejima, moleći usput Boga i Svetog Petra da na ulazu nije onoliki red kao kad smo ulazili u crkvu Svetog Petra. Oni su uslišili naše želje i relativno smo se brzo našli u raju za svakog istoričara.

Vatikanski muzeji nalaze se u sklopu Vatikanske palate, renesansne građevine na kojoj su radili brojni umetnici ostavljajući tu svoja remek dela. Osnovao ih je početkom XVI veka papa Julije II. Vatikanski muzeji imaju izložbeni prostor od preko 7 km dužine, koliko iznosi dužina hodnika dve glavne palate: Vatikanske i palate Belvedere. Muzeji su podeljeni u više celina, a njihova kolekcija je jedna od najbogatijih na svetu. Unutar Vatikanske palate nalazi se čuvena Sikstinska kapela koju je oslikao Mikelanđelo, a u njoj je fotografisanje zabranjeno. Muzeji pokrivaju periode umetnosti od država Mesopotamije i starog Egipta, preko antičke Grčke i Rima, srednjevekovne umetnosti, renesanse i baroka. Izložena su dela čuvenih slikara i vajara: Leonarda, Đota, Rafaela, Mikelanđela, Ticijana, Karavađa i dr.

Pored Sikstinske kapele i Rafaelovih soba, koje su glavna atrakcija Vatikanskih muzeja, na mene je ipak najjači utisak ostavila Galerija mapa. Ovu prostoriju karakteriše nezaboravna, fascinantna i neprocenjiva tavanica, kao i oslikane mape Italije i njenih pokrajina na zidovima.

This slideshow requires JavaScript.

Tvrđava Sant’Anđelo (Castel Sant’Angelo)

Već je počeo da pada mrak kada je na red došla poseta čuvenoj tvrđavi Sant’Anđelo. Iako mi je delovalo da će poseta po mraku biti razočaranje, ispostavilo se da je to upravo dalo posebnu draž obilasku tog dana. Sa crkve Sv. Petra smo imali prilike da vidimo Rim preko dana, a sa Sant Anđela smo mogli da vidimo noćni Rim, koji je ništa manje lep i u ovo doba dana.

This slideshow requires JavaScript.

Kastel Sant Anđelo je simbol transformacije Rima i živi svedok istorije u nastajanju. Nastao je po zamisli cara Hadrijana, početkom II veka naše ere, i trebalo je da služi kao mauzolej za cara i njegovu porodicu. Međutim, kako je vreme odmicalo, transformisao se u neosvojivu tvrđavu koja je trebalo da štiti Rim od varvarskih upada. Posle Avinjonskog ropstva, pape su ga uzele pod svoje i služio je za njihovu zaštitu u slučaju opasnosti. Sa Vatikanom je bio povezan tajnim obezbeđenim prolazom (Passetto di Borgo). Mnoge rimske bogate porodice su se otimale oko njega. Kako je bio najzaštićenije mesto u Rimu, pape su tu prenele svoja bogatstva i počeo je da služi i kao trezor. Na njegovoj adaptaciji su radila velika imena poput Mikelanđela i Berninija, a ušao je čak i u muzičku umetnost kroz Pučinijevu “Tosku” u kojoj se junakinja baca u smrt sa njegovih zidina. U njegovim tamnicama su mučeni brojni “jeretici”, između ostalih i čuveni astronom Đordano Bruno. Definitivno predstavlja mesto koje treba posetiti u Rimu, ulaznica za njega iznosi oko 10€, a mi smo uz Roma Pass ušli za 6,5.

This slideshow requires JavaScript.

Palata pravde (Palazzo di Giustizia)

Posle posete Kastelu Sant’Anđelo produžili smo ka trgu Navona i Panteonu, koji su bili naši sledeći ciljevi. Usput smo naišli na velelepnu rimsku Palatu pravde. Prelepo zdanje Palate pravde u Rimu izgrađeno je između 1888-1911. godine, a uzore ima u renesansi i baroku. Zgrada je ogromnih dimenzija, 170×155 m, a njena duga izgradnja i kitnjasta dekoracija, kao i sumnje u korupciju su joj doneli nadimak “Palazzaccio” (Loša palata).

This slideshow requires JavaScript.

Panteon

Prešli smo Tibar i prošetali kroz neke male rimske ulice, one prave mediteranske, prošavši pored Galerije Spada i palate Altemps koje su nam bile na listi želja, ali je bilo već prekasno da ih posetimo. Smatrali smo da bi hram svih bogova ipak bio bolje mesto za obilazak. Panteon je najbolje očuvana zgrada iz perioda antičkog Rima. Današnji izgled duguje rimskom caru Hadrijanu i podignut je između 117-125. godine na mestu gde je nekadašnji konzul Marko Agripa već podigao hram posvećen svim bogovima. Hadrijan nije želeo da ukloni natpis koji je Marko Agripa postavio, pa i danas stoji taj prvobitni natpis: M.AGRIPPA.L.F.COSTERTIUM.FECIT” (Marko Agripa, sin Lucijusa, koji je triput bio konzul, podiže ga). Vizantijski car Foka ga je poklonio 608. papi Bonifaciju IV i od tada služi kao hrišćanska crkva. U njemu su sahranjeni italijanski kraljevi Vitorio Emanuele II, “otac otadžbine”, i Umberto I. Tu se nalazi i grob slavnog renesansnog slikara Rafaela Santija. Panteon je poznat po svojoj izuzetnoj arhitekturi, lakim materijalima od kojih je izgrađen, lukovima koji ga drže i kupoli visokoj 43 m u čijoj sredini se nalazi oko čija veličina nadmašuje bilo šta slično u rimskoj arhitekturi. Ulazak u Panteon je besplatan.

This slideshow requires JavaScript.

Crkva Svete Marije nad Minervom (Santa Maria sopra Minerva)

U neposrednoj blizini Panteona naišli smo na ovu za Rim nesvakidašnju crkvu. Kako za San Luiđi dei Franćezi nije bilo vremena, rešili smo da obiđemo ovu crkvu koja je još uvek radila. Crkva Svete Marije nad Minervom (Santa Maria sopra Minerva) je jedina crkva u gotskom stilu u Rimu. Iako je njena spoljašnost barokna, unutrašnjost hrama je gotička, sa prelomljenim lukovima i svodovima karakterističnim za ovaj stil. Nastala je na temeljima starorimskog hrama posvećenog boginji Minervi, pa zato i nosi ovaj naziv. Papa Zaharije, koji je odobrio smenu dinastija u Franačkoj i dolazak Pipina Malog na vlast, hristijanizovao je nekadašnji paganski hram tokom 8. veka i ponudio ga monasima s Istoka. Crkvu u 13. veku preuzima dominikanski red i ona postaje sedište tog uticajnog monaškog reda. U njoj je i čuveni astronom, Galileo Galilej, bio prinuđen da se odrekne svojih učenja. U ovoj crkvi nalaze se mošti Svete Katarine iz Sijene, zaštitnice Evrope. Tu su sahranjene i pape iz porodice Mediči, Lav X i Kliment VII. U kapeli Karafa sahranjen je papa Pavle IV, poznat kao Veliki inkvizitor kontrareformacije i tvorac Index Librorum Prohibitorum (Spiska zabranjenih knjiga).

16508637_10211710436825653_3507571158373777382_n

Trg Navona (Piazza Navona)

Kako smo obišli sve od zgrada koje su imale radno vreme, mogli smo sebi da damo oduška i da konačno sednemo da pojedemo nešto. Krenuli smo od Panteona zaobilaznim putem do trga Navona, uključivši navigaciju u pokušaju da nađemo neki restoran, tratoriju ili piceriju. Izašli smo nekako na trg Largo di Torre Argentina, gde nam se ukazao neki restoran sa dnevnim menijem za 11€, koji je sadržao picu po izboru, sok/pivo i dezert. Kako glad ne bira, rešili smo da uđemo tu pošto je za rimske uslove ovo delovalo izuzetno povoljno. Ivana je izabrala “napolitanu”, a ja “kvatro formađi”. Restoran je bio poput menze, pa i nisam očekivao neki bogzna kakav kvalitet, što se i potvrdilo. U sali do nas su neki klinci Francuzi slavili rođendan i bilo je veoma bučno. Što se pice tiče, nije bila loša, ali sam u Srbiji jeo dosta bolje, mada je ova poslužila osnovnoj svrsi, tj. utolila glad. Pogrešili smo i u izboru dezerta i uzeli nekakve kuglice koje najviše ukusom podsećaju na naše uštipke sa šećerom. Nisam zapamtio naziv, ali mi nije ni žao.

Odatle smo produžili ka trgu Navona. To je jedan od najpoznatijih rimskih trgova i nalazi se u samom srcu Rima. Nastao je na mestu gde se nekada nalazio stadion iz vremena cara Domicijana, s kraja I veka. Svoju lepotu duguje papi Inoćentiju X, koji u želji da izgradi nešto grandiozno u čast svoje porodice Pamfilj poziva najpoznatije arhitekte tog doba, Berninija i Borominija, da osmisle izgled novog trga. Trg Navona je jedan od najlepših baroknih trgova u Rimu, a na njemu dominira crkva Svete Agneze, kao i nekoliko fontana, među kojima se ističe Fontana 4 reke, kao i Neptunova fontana. Idealno je mesto za sedenje i kuliranje, a stecište je uličnih muzičara i slikara.

This slideshow requires JavaScript.

Nakon završetka posete ovom divnom trgu, rešili smo da još jednom prošetamo do Fontane di Trevi i Španskog trga, pošto nam je ovo bilo poslednje veče u Rimu. Otišli smo do tamo, odmorili oči u njihovoj lepoti, pojeli još jedan sladoled (moram da pohvalim Italijana koji me je zapamtio od prethodnog dana i častio dodatnom kuglom, pa sam rekao da od sad samo kod njega jedem gelato), otišli i do Pjace del Popolo i tu se spustili na metro. Ovaj savršeni dan imao je i svoj kraj, kao i moj današnji blog.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s