Večni grad – pripreme

Roma. Urbs Aeterna. Caput Mundi.

Šta vas prvo asocira kada neko spomene Rim? Da li to da svi putevi vode u Rim? Procesije rimskih careva? Koloseum? Forum? Papa i Vatikan? Roma ili Lacio? Romul i Rem i priča o vučici? Fontana di Trevi?

Rim je sve ovo, a i mnogo više. Kao profesor istorije, dosta dugo sam ga imao u planu, za našu struku to je “must see”, svetilište, mesto hodočašća, “prvi Rim”. Kome nije san da zaroni u arhive Vatikana, taj laže kao pas. Moj plan je bio da ga posetim prošle godine, da julijansku Novu godinu dočekam na Trgu Svetog Petra, sa sve onim našim srpskim inatom. Međutim, popečitelj Verbić nije delio moj entuzijazam. Iako sam imao kartu za Rim, morao sam da je zamenim za nešto drugo jer se sa raspustom nisam uklapao. Ne žalim se, umesto u “prvi” otišao sam u “treći Rim”, Moskvu, preko leta u paketu sa meni najlepšim gradom na svetu, Sankt Peterburgom, ali o njima drugi put.

Početak priprema

Odmah po povratku iz Rusije rešio sam da realizujem želju da posetim “večni grad” i još u avgustu sam počeo da tražim kartu za Rim. S obzirom da živim tamo gde se dodiruju centralna i južna Srbija, Beograd i Sofija su mi otprilike na istoj razdaljini, ali je prevagnulo da letim iz Sofije pošto Wizz Air, moj omiljeni low-cost avioprevoznik leti odatle za Rim, tačnije aerodrom Fjumićino. Uz nekakve popuste na prtljag, povratna karta mi je izbila iz džepa nešto manje od 9000 dinara, pa je trebalo samo rešiti kako do Sofije. Međutim, iz ovog ugla, uopšte nije bilo potrebno tako rano uzeti kartu pošto je tokom čitavog novembra, decembra, pa i januara bilo nekih popusta kod Wizz-a. Elem, sledeći korak je bio pronaći saputnike i ono što mi je olakšalo život je to što se moja koleginica Ivana veoma brzo odlučila da krene sa mnom i kupila kartu. Izabrali smo za datum polaska 1. februar, a za povratak 5. februar, što mi je zbog raspusta odgovaralo. Čekali smo dosta dugo da vidimo hoće li još neko krenuti sa nama kako bismo znali šta od smeštaja da rezervišemo, ali je na kraju ipak knjiga spala na 2 slova. Prvobitno sam rezervisao smeštaj preko italijanskog sajta Venere.com za 11€ (bez gradske takse) za noćenje po osobi u blizini Lateranske palate, u ulici Conte Rosso. Sajt Venere.com se u međuvremenu pripojio sajtu Hotels.com, ali je naša rezervacija ostala. Objekat Conte Rosso nije imao neke sjajne ocene, 3.2/5, ali smo nas dvoje minimalisti što se toga tiče, pa nam nije smetalo. Međutim, ono što je zasmetalo je što na nedelju dana pred put oni uopšte nisu odgovarali na poruke na Viber-u, pa me je to nateralo da potražim drugi smeštaj, ovog puta preko Airbnb. Našao sam prostranu sobu 2 metro stanice dalje od Laterana, u blizini metro stanice Furio Camillo. Soba nas je za 4 noćenja koštala 6500 dinara po osobi, a vlasnica Klaudija je bila ažurna sa odgovorima.

Kako do Sofije?

Kada smo te dve važne stavke rešili, trebalo je da se organizujemo kako do Sofije. Obično mi to nije bio problem, ali ovog puta jeste. Bus iz Niša saobraća 2 puta dnevno, a nama je zbog leta odgovarao polazak u 4:30. Cena karte u 1 pravcu iz Niša je 1250 dinara, a u Sofiji smo po bugarskom vremenu bili u 8:45, dok nam je let za Rim bio u 13:50. Dan-dva pre toga nam je od Wizz-a stigao mejl da na aerodromu zbog gužvi budemo 2 i po sata pre leta, tako da smo vreme u Sofiji ubili doručkom i ispijanjem pića u blizini sofijske centralne železničke stanice. Bus iz Niša staje na autobuskoj stanici (avtogari) Serdika, koja se nalazi između centralne železničke i autobuske stanice. Odlična stvar u Sofiji je što se metroom sada može stići od železničke stanice do samog aerodroma, i to za 1.6 leva (0.8€). Siđete u metro stanicu Centralna ŽP gara i plavom linijom metroa idete do stanice Serdika (2 stanice), gde se prebacujete na crvenu liniju i njome idete do aerodroma (Letište Sofia). Metro ide do Terminala 2 u Sofiji, a nama je trebalo da odemo na Terminal 1. Između dva terminala ide shuttle bus, ali izgleda na pola sata, pa smo mi uhvatili liniju gradskog prevoza 84 i platili još 1.6 leva do Terminala 1. U Sofiji je inače dnevna karta za sve vidove prevoza 4 leva (2€). Do aerodroma možete iz centra i busom 84, on staje u parku kod metro stanice Univerzitet Sv.Kliment Ohridski.

U Rimu

Aerodromske formalnosti nisu trajale tako dugo, pa smo na ukrcavanje čekali skoro sat vremena. Let do Rima je bio prijatan i trajao je sat i po vremena. Nakon -11 u Sofiji, sletanje na rimskih +15 bilo je okrepljenje za naša smrznuta tela i dušu u poslednjih mesec dana. Otkako smo se vratili iz Soluna sa dočeka Nove godine temperatura je otišla u minus i nije prelazila u plus sve dok nismo sleteli na Fjumićino. Još iz samog aviona videli smo da je aerodrom ogroman, ali po sletanju je sve prošlo izuzetno brzo. Naša gazdarica nam je dala savet da do stana dođemo regionalnim vozom FL1, do stanice Roma Tuscolana. Karta za voz iznosi 8€, a autobusi koji voze do glavne železničke stanice u Rimu, stanice Termini, iznose od 4-6€. Postoji i voz Leonardo Express do stanice Termini, ali je njegova cena 16€. Ono što savetujem je da obavezno očitate svoju kartu jer ako vas kontrola uhvati bez karte ili sa neočitanom kartom, kazna je 200€. Mi smo se umalo našli u povratku u takvoj situaciji jer na Tuskolani nismo videli validator, a u vozu ga nije bilo, ali nas je kontrolorka srećom zaobišla.

Nastaviće se…

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s